Umetnost nestajanja

Zašto ljudi govore? Oni govore da bi rekli: „Evo nas!“ Ako ćutimo, nestajemo i stapamo se sa pozadinom sve do trenutka kada niko, uključujući i nas same, ne bude mogao da zna da smo tamo. Što više nestaješ, to si srećniji; što više iščezavaš, to te veća radost obuzima; što manje postojiš, veće blaženstvo osećaš. U tome je suština Dharme. Međutim, reči su bezvredne u poređenju sa dubinom iskustva.

(Ajahn Brahm, THE ART of DISAPPEARING: The Buddha’s Path to Lasting Joy)

Botičeli i Dante

Sandro Botičeli:
Portret Dantea Aligijerija
(oko 1495)

"Pošto je Botičeli bio učen čovek, on je najpre napisao komentar za jedan deo Danteove poeme, nakon čega je ilustrovao Pakao" - beleži Đorđo Vazari u Životima najvećih slikara, vajara i arhitekata (1550), pominjući još i to da je slavni umetnik izradio nekoliko crteža za gravire Baća Baldinija kojima je ukrašeno prvo štampano izdanje Božanstvene komedije iz 1481. godine.

Međutim, jedan anonimni autor iz 1540. godine pripoveda o daleko ambicioznijem Botičelijevom projektu da ilustruje svaki kanto Danteovog speva crtežima velikog formata, od kojih su do danas sačuvana 92 pergamenta. Nažalost, većina je ostala u fazi linijskog crteža, dok je samo nekoliko njih ukrašeno bojom.

Sandro Botičeli
DANTE I VERGILIJE ULAZE
U VIII KRUG PAKLA
(oko 1490)

Sandro Botičeli
REDOVI ANĐELA
(oko 1490)