Ežen Legren: GARGOJL

Ežen Legren
GARGOJL
(Eugène Legrain - Gargouille, 1877)

Germani i Kelti u svojim predanjima pominju demone koji noću iz usta bljuju vodu i smrtnicima otimaju decu, dok su preko dana skamenjeni. Njihove likove možemo videti na gotičkim građevinama, a kao dekorativni arhitektonski element pojavljuju se i u kasnijim epohama. Naziv koji su im dali Francuzi - Gargouilles - najverovatnije je izveden iz glagola "gargariser" (grgoljiti) i ubrzo je prihvaćen u većini evropskih jezika. Hrvati imaju posebnu reč za ove groteskne glave - vodoriga.

Johan Hajnrih Pestaloci: SLIKAR LJUDI

Pestaloci sa siročićima (Konrad Grob, 1879)

Stajao je, svetina se tiskala oko njega, a jedan mu reče: "Postao si dakle naš slikar? Bolje bi bilo da nam krpiš cipele."
On im odgovori: "Htedoh da vam krpim cipele, kamenje da za vas vučem, vodu da crpim, htedoh i da umrem za vas - ali me niste hteli. Zbog toga mi u nametnutoj praznini sopstvenog života nije preostalo ništa drugo osim da počnem da slikam."

(Iz knjige Skice za moj bukvar, 1795)

Herbert Džordž Vels: VRATA U ZIDU (odlomak)

"Možete misliti da sam sujeveran, ako hoćete, i nerazuman; ali ja sam više nego uveren da je on zaista imao neki neobičan dar i smisao, nešto - ne znam šta - što mu je u vidu zida i vrata pružalo izlaz - tajan i neobičan prolaz u jedan drugi i lepši svet."