 |
| William Blake: London (1826) |
Tu gde sa svih strana Temzu grad opseda,
Ja na svakom licu, neznanom i znanom,
Pečat tuge gledam, pečat ljudskih beda.
U svakome kriku čoveka što kuka,
U kriku deteta sluđenog od strave,
U svakome glasu, usred svakog zvuka,
Čujem zveket lanca što okiva glave.
Krik dečka slušam — čistača dimnjaka —
Do crne crkve što strašan dopire,
I bolni vapaj nesrećnog vojaka
Što na zid dvorski sa krvcom navire;
A najčešće psovke što u ponoć lete
Sred puste ceste sa usta bludnice
Kad kune plačno tek rođeno dete,
I kugom truje cvet bračne ložnice.