Martin Šongauer: ISKUŠENJE SVETOG ANTONIJA

Martin Šongauer
ISKUŠENJE SV. ANTONIJA
(oko 1470)

Jednu od svojih prvih slika Mikelanđelo Buonaroti izradio je kao dvanaestogodišnji dečak na osnovu bakroreza Martina Šongauera iz 1470. godine. Iskušenje Svetog Antonija predstavlja čest motiv u hrišćanskoj umetnosti, a Šongauerova verzija bila je u svoje vreme izuzetno popularna zbog grotesknih, gotovo komičnih figura demona koji sa svih strana napadaju starog pustinjaka.

Dijego Velaskez: INFANTA I PATULJAK

Dijego Velaskez: Infanta Margarita Tereza
u srebrnoj haljini (1656)

Ako je tačno da su Velaskezovi portreti princeze Margarite Tereze inspirisali Oskara Vajlda da napiše "Infantin rođendan", onda bi patuljak iz priče mogao da bude Francisko Lezkano, dvorska luda kralja Filipa IV. Međutim, oni se u stvarnosti nikada nisu sreli jer je Lezkanovo srce prepuklo 1649, dakle, dve godine pre infantinog rođenja.

– Mi bella princesa, vaš smiješni mali patuljak neće više plesati. Šteta, jer je tako ružan da bi nasmijao kralja.
– Ali zašto neće više plesati? – zapita infanta smijući se.
– Jer mu je srce puklo – odgovori kancelar.
A infanta se namršti i naprći u ljupku preziru mile usne koje su bile kao ružine latice. – Odsad oni koji dolaze igrati se sa mnom neka nemaju srca – zaviče ona i istrči u vrt. 

Dirk Bauts

Dirk Bauts - Pad prokletih
(1468-1470)

DIRK BAUTS (Dirk ili Dieric Bouts, oko 1415-1470). O životu ovog flamanskog umetnika ne znamo mnogo. Prema Karelu van Manderu, rođen je u Haarlemu, dok je većina njegovih dela nastala u Luvenu, gde je 1468. godine postavljen za zvaničnog gradskog slikara.
Na Bautsovo stvaralaštvo uticali su Albert van Auvater, Rožije van der Vajden i Petrus Kristus, ali ih on prevazilazi svojim osobenim stilom. Njegove uspravne figure su prenaglašeno vitke i graciozne, a najčešće su smeštene u predele izuzetne lepote.

Zašto lomiš već slomljenu trsku?

Smrt Andronika I Komnina
(r. 1120, vizantijski car 1183-1185) na minijaturi iz XV veka

Jedina pouka koju nam pruža istorija jeste ta da je život samo slučajni trenutak očaja u beskrajnom ništavilu, potpuno bezvredan i nedostojan odgovora čak i na pitanje: Zašto?
Romejskom caru Androniku Komninu (1183-1185) najpre su u tamnici odsekli desnu ruku i izvadili jedno oko, da bi ga zatim prepustili svetini koja ga je šurila, palila, čupala mu bradu i kidala meso. A on je tokom višednevnog mučenja neprestano ponavljao samo sledeće reči: "Gospode, smiluje mi se! Zašto lomiš već slomljenu trsku?" Odgovor nije dobio ni kada su ga latinski vojnici obesili naglavačke na Hipodromu i konačno mačevima prekratili muke.

Žil Bastijen-Lepaž: DIOGEN

Žil Bastijen-Lepaž: Diogen (1905)

"Diogen je smatrao da je Prometej pravedno kažnjen zbog toga što je čoveku doneo veštine koje su proizvele složenost i izveštačenost modernog života. U ovome je on ličio na taoiste, Rusoa i Tolstoja, ali je bio dosledniji." (Bertrand Rasel)

Sačuvano je mnoštvo anegdota o Diogenovom životu, kao i nekoliko verzija njegove smrti. Najmanje verovatna, ali najbliža duhu filozofije koju je zastupao, jeste priča da je jednog dana odlučio da prestane da diše i onda zaustavio sopstveni dah.