 |
| Renzo Novatore (1890-1922) |
A ti čekaš revoluciju? Neka ti bude! Moja je odavno počela! Kada budeš spreman (bože, sa koliko oklevanja!) neće mi smetati da neko vreme koračamo zajedno. Ali ako se zaustaviš, nastaviću svojim putem ka velikom i uzvišenom osvajanju ništavila.
Kakvo god društvo da izgradiš, ono će imati svoje granice. A izvan njegovih granica lutaju nepokorni i neustrašivi probisveti sa svojim divljim i nevinim mislima – oni koji ne mogu da žive a da ne snevaju uvek nove i strašne ustanke i pobune! Među njima ćeš me naći!
A kada me ne bude, doći će ljudi, kakvih je bilo i pre mene, i oni će reći svojim drugovima: „Bolje je da se okrenete sebi nego što se okrećete svojim bogovima i idolima. Otkrijte ono što se u vama skriva i iznesite to na svetlost dana; pokažite se!“
Zbog toga što svaka osoba koja istražuje svoju unutrašnjost iznosi ono što je u njoj misteriozno skriveno, senka zaklanja svaki oblik društva koji bi mogao da egzistira pod kapom nebeskom!
Sva društva drhte pred odlučnim nadiranjem prezrene aristokratije probisveta, nedodirljivih, jedinstvenih, vladara nad idealom, pobednika ništavila. Zato krenimo, ikonoborci, napred!
“Nebo je već proročanski tamno i tiho!”