De Amore

"Effectus autem amoris hic est, quia verus amator nulla posset avaritia offuscari; amor horridum et incultum omni facit formositate pollere, infimos natu etiam morum novit nobilitate ditare, superbos quoque solet humilitate beare..."
"Ljubav ima sledeće posledice: iskrenog ljubavnika ne može da obuzme pohlepa; ljubav će učiniti da i ružna i gruba osoba procveta, obdariće plemenitošću i one skromnijeg porekla, čak će i ponosne ljude naučiti poniznosti..."
(Andreas Capellanus - De Amore, oko 1190.)

I zaista, prava ljubav istrajava i kada je nesrećna. Ali ni tada ne zna za bes nego je samo melanholična i tužna.
Prava ljubav ne želi da trguje i poseduje, ona je uvek bezrezervno davanje.
Vreme je jedini arbitar koji može neku ljubav da oceni kao "pravu".

Prava ljubav je srednjovekovni, slobodno možemo reći, aristokratski ideal. Međutim, u današnje vreme, ona je retka. Ljudi su postali kukavice, plaše se da u bilo čemu idu do kraja. A trgovački duh našeg doba zagadio je sve, pa i emotivni život. Stupamo u veze koje se procenjuju na isti način kao i bilans uspeha neke firme. Poslednji udarac pravoj ljubavi zadala je seksualna revolucija, banalizujući je i svodeći na životinjske nagone.

Zbog toga, današnji čovek ne razume pesme, poput "Douce Dame Jolie" Guillaume de Machauta, čak ni kada ih čita u prevodu.



Annwn - Douce Dame Jolie