Ežen Legren: GARGOJL

Ežen Legren
GARGOJL
(Eugène Legrain - Gargouille, 1877)

Germani i Kelti u svojim predanjima pominju demone koji noću iz usta bljuju vodu i smrtnicima otimaju decu, dok su preko dana skamenjeni. Njihove likove možemo videti na gotičkim građevinama, a kao dekorativni arhitektonski element pojavljuju se i u kasnijim epohama. Naziv koji su im dali Francuzi - Gargouilles - najverovatnije je izveden iz glagola "gargariser" (grgoljiti) i ubrzo je prihvaćen u većini evropskih jezika. Hrvati imaju posebnu reč za ove groteskne glave - vodoriga.

Johan Hajnrih Pestaloci: SLIKAR LJUDI

Pestaloci sa siročićima (Konrad Grob, 1879)

Stajao je, svetina se tiskala oko njega, a jedan mu reče: "Postao si dakle naš slikar? Bolje bi bilo da nam krpiš cipele."
On im odgovori: "Htedoh da vam krpim cipele, kamenje da za vas vučem, vodu da crpim, htedoh i da umrem za vas - ali me niste hteli. Zbog toga mi u nametnutoj praznini sopstvenog života nije preostalo ništa drugo osim da počnem da slikam."

(Iz knjige Skice za moj bukvar, 1795)

Herbert Džordž Vels: VRATA U ZIDU (odlomak)

"Možete misliti da sam sujeveran, ako hoćete, i nerazuman; ali ja sam više nego uveren da je on zaista imao neki neobičan dar i smisao, nešto - ne znam šta - što mu je u vidu zida i vrata pružalo izlaz - tajan i neobičan prolaz u jedan drugi i lepši svet."

Schmerzen

Aber in meinem Herzen ist eine Stelle,
Da blüht nichts mehr.
(Ali u mom srcu postoji jedno mesto,
gde više ništa ne cveta)

Ovi isuviše nežni stihovi da bi mogli da budu delo jednog muškarca preuzeti su iz pesme "Nicht alle Schmerzen sind heilbar" (Nije svaki bol izlečiv), koju je napisala Ricarda Huch (1864-1947), "prva dama Nemačke", kako ju je Tomas Man svojevremeno nazvao.

Siranovo putovanje na Mesec i Sunce

Za razliku od Rostanovog junaka, istorijski Sirano de Beržerak (1619-1655) nije imao baš toliko veliki nos, a njegova posthumno objavljena dela Države i carstva Meseca (1657) i Države i carstva Sunca (1662) predstavljaju preteče naučnofantastičnog žanra. U drugoj od ove dve knjige, on je čak anticipirao i upotrebu raketnog pogona za međuplanetarna putovanja.

Lao Ce: PRAZNINA

Lao Ce na leđima bika

Trideset paoka sastaju se
u središtu točka;
ali korisnost kola
zavisi od dela
središta koji je prazan.

Sa zidom skroz unaokolo
glinena zdela je izlivena;
ali korisnost zdele
zavisi od dela koji je prazan.

Napravi prozore i vrata
u kući koju gradiš;
ali će korisnost kuće
zavisiti od prostora
u zidovima koji je prazan.

Tako se prednost ima
iz svega što je tu;
ali korisnost potiče
od onoga što nije.

(Lao ce, Tao Te Ching, 11)

Hans Memling: ALEGORIJA ČEDNOSTI

Hans Memling
ALEGORIJA ČEDNOSTI
(1479-1480)

Devojka u burgundskoj haljini stoji unutar džinovskog komada ametista (simbol čednosti i nevinosti), u čijem podnožju se nalazi izvor (voda života), dok ispred stražare dva lava sa pričvršćenim zlatnim štitovima, koji naglašavaju njihovu funkciju zaštitnika.
Slika se može tumačiti kao alegorija snage i čistoće nevinosti koja vodi u večni život.

Zoran Mišić: ČOVEK U SVETU TEHNIKE

Postao je običaj da se tehnika okrivljuje za nedela koja nije počinila, niti je u stanju da ih počini bez posredstva ljudskih ruku. Kaže se, doduše, da se ona iz naših ruku istrgla i osamostalila do te mere da je, poput čudovišnih naprava iz naučno-fantastičnih romana, počela da nas kinji i tlači. Ali taj humanistički vapaj počinje pomalo da zvuči kao opravdanje za nedela ljudi, loših graditelja i njihovih još gorih poslodavaca, nespretnih upravljača mašina i brzopletih ekonomista, prepredenih upravitelja štamparija i televizijskih mreža i ostalih kovača lažne sreće, novca i oružja. Ako je čovek iskovao oruđa kojima nije dorastao i koja se okreću protiv njega, bilo bi prirodnije da za to okrivi sebe nego dela svojih ruku. Kako se mogu mašine naučiti redu ako nered vlada među ljudima i u samom čoveku? Sama po sebi, mašina nije ni ružna ni zla: ona se pretvara u strašilo ako je čovek prestrašen i ako su odnosi koji vladaju u društvu zastrašujući.

Izvor: Zoran Mišić - Kritika pesničkog iskustva (SKZ, Beograd, 1976)

Matijas Grinevald: KUŠANJE SVETOG ANTONIJA

Matijas Grinevald
KUŠANJE SVETOG ANTONIJA
(Izenhajmski oltar, 1512-1516)

Kada se otvore unutrašnja vrata Izenhajmskog oltara, vidimo dve scene iz života Svetog Antonija - na levom krilu prikazan je njegov susret sa Svetim Pavlom Pustinjakom u Tebanskoj pustinji, a na desnom - ono dramatično iskušenje, koje je bilo inspirativno ne samo za slikare već i za jednog Gistava Flobera.


"Ali pošto je suština jedinstvena, zašto su Oblici raznovrsni?
Mora biti da negde postoje primordijalni likovi, čija su tela samo slike. Kad bismo ih mogli videti, shvatili bismo vezu između materije i misli, kao i od čega se sastoji Biće!
To su oni likovi koji su nacrtani u Vavilonu na zidovima Belovog hrama, a bili su izrađeni u mozaiku i na kapiji Kartagine. I ja sam lično ponekad opazio na nebu kao neke oblike duhova. Oni koji prolaze pustinjom nailaze na životinje koje prevazilaze sve što se može zamisliti."

(Gistav Flober - Kušanje Svetog Antonija)

NOĆNI PORTIR (1974)

Noćni portir (1974)

Antologijska scena iz filma Lilijane Kavani "Noćni portir" u kojoj androgina Lucija (Šarlota Rempling) peva u koncentracionom logoru pesmu Marlene Ditrih "Wenn ich mir was wünschen dürfte", nakon čega je njen mučitelj, ali istovremeno i zaštitnik, esesovac Maks (Dirk Bogart), "nagrađuje" odrubljenom glavom jednog od logoraša. Mučna i bizarna, pa ipak, krajnje romantična priča.