 |
| Semjuel Beket (1906-1989) |
Svakako ću uskoro biti sasvim mrtav. Napokon. Možda idućeg meseca. Bio bi dakle april ili maj, jer godina nije mnogo odmakla, hiljadu malih znakova to mi vele. Možda se i prevarim, pa pređem Ivanje ili čak Četrnaesti jul, praznik slobode. Šta to govorim, sposoban sam ja da izdržim do Preobraženja, koliko znam sebe, ili do Uznesenja Marijinog. Ali znam, znam da se ne varam kad kažem da će se te svečanosti održati bez mene ove godine. Imam takav osećaj, imam ga već nekoliko dana i verujem mu. Ali po čemu se takav osećaj razlikuje od onih koji me varaju od kada postojim?
Dosta! To je ona vrsta pitanja koja više ne pali, ne osećam više potrebu da se pred samim sobom prenemažem. Mogao bih umreti i danas, da hoću, samo da učinim mali napor, kad bih mogao hteti, kad bih ga mogao učiniti. Ali najbolje je da pustim da mi smrt dođe kad hoće, ne ubrzavajući stvar. Nešto mora da se promenilo. Ne želim više ništa dodavati na vagu ni na jednu, ni na drugu stranu. Biću neutralan i inertan. To će mi biti lako.
Izvor: Samuel Beckett - Malone umire, preveli Svevlad i Ivan Slamnig (Anarhtik, Beograd, 1998)
