Iako se salonski komunisti i anarhisti sa ovim verovatno ne bi složili, mnogi smatraju da zajednica na Tristanu da Cunhi, vulkanskom ostrvu udaljenom 2000 km od Sv. Jelene i 2800 km od najbližeg kopna – Rta Dobre nade, koja u današnje vreme broji 296 stanovnika, predstavlja jedini primer u praksi ostvarenog komunističkog društva.
O njoj je pisao i naš poznati matematičar Mihailo Petrović – Alas u knjizi "Po zabačenim ostrvima" (1936):
„Da nije gladi, ostrvljani bi, po socijalističkim pojmovima, bili najzadovoljniji i najsrećniji narod na svetu. Na ostrvu nema nikakve vlasti; ne plaća se ni porez ni prirez, ne postoji vojna obaveza, nikakav novac i nikakva nejednakost ni u pravu ni u dužnostina. Potpuna jednakost i bratstvo, zajednička oskudica ili predovoljstvo, zajedninčke nevolje, opasnosti i napori koji se čine u interesu sviju, čine da među stanovnicima, nema ni zavisti, ni sporova ikakve vrste. I to se njima toliko sviđa, da na uvek ponavljane ponude kapetana brodova da se prijavi ko god hoće da ga preveze u kulturne oblasti, nije se dosad prijavio nijedan stanovnik ostrva. Poznata je istorija ostrvljanina koji se u jednoj prilici prevezao u Keptaun, gde je odmah dobio u varoši bezbrižnu i dobro izgrađenu službu. Kad je posle godinu dana pristao u tome pristaništu engleski brod koji je nosio namirnice za ostrvo Tristan D' Akunja, on je umolio kapetana broda da ga vrati na ostrvo, pored svega toga što na ovome nije ostavio nikoga od porodice. I kapetan našeg broda ponovio je takvu ponudu, ali niko od stanovnika nije hteo ni da čuje za napuštanje ostrva.“
Tristan da Cunha
O njoj je pisao i naš poznati matematičar Mihailo Petrović – Alas u knjizi "Po zabačenim ostrvima" (1936):
„Da nije gladi, ostrvljani bi, po socijalističkim pojmovima, bili najzadovoljniji i najsrećniji narod na svetu. Na ostrvu nema nikakve vlasti; ne plaća se ni porez ni prirez, ne postoji vojna obaveza, nikakav novac i nikakva nejednakost ni u pravu ni u dužnostina. Potpuna jednakost i bratstvo, zajednička oskudica ili predovoljstvo, zajedninčke nevolje, opasnosti i napori koji se čine u interesu sviju, čine da među stanovnicima, nema ni zavisti, ni sporova ikakve vrste. I to se njima toliko sviđa, da na uvek ponavljane ponude kapetana brodova da se prijavi ko god hoće da ga preveze u kulturne oblasti, nije se dosad prijavio nijedan stanovnik ostrva. Poznata je istorija ostrvljanina koji se u jednoj prilici prevezao u Keptaun, gde je odmah dobio u varoši bezbrižnu i dobro izgrađenu službu. Kad je posle godinu dana pristao u tome pristaništu engleski brod koji je nosio namirnice za ostrvo Tristan D' Akunja, on je umolio kapetana broda da ga vrati na ostrvo, pored svega toga što na ovome nije ostavio nikoga od porodice. I kapetan našeg broda ponovio je takvu ponudu, ali niko od stanovnika nije hteo ni da čuje za napuštanje ostrva.“
Tristan da Cunha