(Artur Šopenhauer, Paraneze i maksime)
Bertrand Rasel nije imao baš preterano visoko mišljenje o Šopenhauerovom karakteru i mizantropiji, pa u svojoj "Istoriji zapadne filozofije" navodi i sledeću anegdotu:
"Jednom prilikom naljutio se na jednu postariju švalju koja je razgovarala sa nekom prijateljicom pred vratima njegovog stana, bacio ju je niz stepenice, i njegovom krivicom žena je celog veka ostala bogalj. Ona je izdejstvovala sudsku presudu prema kojoj je Šopenhauer morao da joj doživotno svakog tromesečja plaća izvesnu sumu. Kada je posle dvadeset godina najzad umrla, on je zabeležio u svoju knjigu računa: Obit anus, abit onus (Umre baba, ode dug)."