Kroz svoju ljubav videli su tajnu ravnoteže sveta, i znali su da su oni sami njen izraz i simbol.
[...]
Zbog toga Ljubav muškarca i žene ne predstavlja pad već, naprotiv, let iznad ambisa. Što se više uzdižu, to im se Zemlja čini lepšom i zavodljivijom. Međutim, razum koji gmiže po tlu savetuje im da se priklone Zemlji i Sadašnjosti. U tome je Iskušenje, a muškarac i žena su pred njim poklekli. Oni su se na taj način odmetnuli od carstva Večnosti i potčinili se vremenu i smrti. Ravnoteža je narušena. Magični svet je za njih zatvorio vrata. Vilenjaci, patuljci, duhovi vode i vazduha su postali nevidljivi. Bog je prestao da im se prikazuje i sve se okrenulo naglavačke.
Ovaj Pad, prvi čovekov greh, večno se ponavlja zato što čovek nastavlja da veruje u Sadašnjost i svoju izdvojenost. I samo pomoću najveće patnje može da se oslobodi tog robovanja vremenu i ponovo nađe u Večnosti; da napusti tamu i vrati se Svetlosti.