Poslednje uporište

Castel Nuovo, današnji Herceg Novi

U vojnoj terminologiji izraz "poslednje uporište" odnosi se na situaciju kada preostale trupe, uprkos beznadežnoj situaciji u kojoj se nalaze, zauzmu odbrambeni položaj i, umesto da se predaju ili povuku, ostaju na njemu sve do kraja, sve do pogibije poslednjeg vojnika. Koliko mi je poznato, vojskovođe su donosile odluku da se borba nastavi do sopstvene propasti isključivo iz dva razloga. Prvi od njih je razumljiv i u današnje vreme jer je imao za cilj strateško zadržavanje protivnika, dok se drugi oslanja na neke arhaične reči kao što su, npr. čast, dostojanstvo, ljubav prema Bogu, bližnjima ili domovini. Kako god, istorija je zabeležila veliki broj primera - od Termopila, preko Masade pa sve do Denkerka. Na ovim prostorima bilo je takođe mnoštvo slučajeva od kojih mi najpre pada na pamet herojska odbrana Herceg Novog tokom Venecijansko-turskog rata (1537-1540), kada je šačica španskih vojnika, predvođena zapovednikom Franciskom de Sarmientom, dve nedelje uspevala da se odupre napadu neuporedivo nadmoćnijeg protivnika pod komandom Hajredina Barbarose. Od 3.000 branilaca preživelo je samo 100, dok je na bojnom polju od 50.000 Turaka svoje kosti ostavilo njih 20.000.