AMOR I PSIHA
(1707-1709)
Kada se prva Duša (Psihe) prepustila u ljubavnom zanosu Amoru (Erosu), iz njene krvi izrastao je najpre trnovit grm, a zatim je procvala i prva ruža da bude na radost onoj svetlosti koja je trebalo da se pojavi u grmu. Nakon toga, iz devičanske krvi ostalih Pronojinih kćeri niklo je i drugo mirisno cveće, a svako je nosilo u sebi klicu različitih arhonata i njihovih anđela, koji su kasnije iz vode stvorili sve vrste životinja, gmizavaca i ptica.
Odjek ovgog gnostičkog učenja o postanku sveta nalazimo u Apulejevom "Zlatnom magrcu" i priči o Amoru i Psihi, koju su hrišćanski autori različito tumačili - od alegorije čovekovog pada (Marcijan Kapela) pa sve do Bokačovog shvatanja da brak Amora i Psihe simbolizuje spajanje duše sa Bogom.
Na slici Đuzepe Krespija Psiha je prikazana u trenutku kada, uprkos izričitom upozorenju, pokušava da vidi lice svog zagonetnog ljubavnika. Sva njena patnja, iskušenja i ispaštanja bila su, dakle, kao i u Pandorinom slučaju, posledica jedne u osnovi pozitivne ljudske osobine - radoznalosti.